Muzika u lokalu i prodavnici: dozvole i naknade u Srbiji

Dostupno na internetu ne znači i dozvoljeno

To što je pesma dostupna na servisu za striming, na video-platformi, na kupljenom CD-u ili u preuzetoj datoteci ne znači da je smete puštati u svom poslovnom prostoru. Kupovinom ili pretplatom stičete pravo da muziku slušate privatno, a ne da je puštate gostima i kupcima.

Uslovi korišćenja velikih servisa to jasno kažu. Spotify daje dozvolu samo za lično, nekomercijalno korišćenje servisa i sadržaja. YouTube ne dozvoljava korišćenje sadržaja u svrhe koje nisu lične i nekomercijalne i izričito navodi da muziku sa servisa ne smete javno da strimujete. Premium pretplata to ne menja.

Prema Zakonu o autorskom i srodnim pravima, delo je saopšteno javnosti kada je učinjeno dostupnim većem broju lica koja nisu međusobno povezana rodbinskim ili drugim ličnim vezama (član 7). Gosti kafića, kupci u prodavnici i članovi teretane upravo su takav krug. Zato je za muziku u poslovnom prostoru potrebna posebna dozvola, bez obzira na to da li zvuk dolazi sa telefona, radija, televizora ili plejera. Zakon traži da se prava pribave pre početka korišćenja (član 187).

Šta kaže Zakon o autorskom i srodnim pravima

Osnovni propis je Zakon o autorskom i srodnim pravima („Službeni glasnik RS”, br. 104/2009, 99/2011, 119/2012, 29/2016 – odluka US i 66/2019). Autor ima isključivo pravo da dozvoli ili zabrani javno saopštavanje svog dela (član 30). Za poslovne prostore posebno su važne tri odredbe:

• Muzika sa nosača zvuka: autor odlučuje o javnom saopštavanju dela zabeleženog na nosaču zvuka ili slike uz pomoć uređaja za reprodukciju (član 33).
• Radio i televizija: posebno pravo odnosi se na istovremeno javno saopštavanje emitovanog dela na javnim mestima kao što su restorani, čekaonice i vozila javnog saobraćaja, putem radio-aparata ili televizora (član 32).
• Muzika uživo: izvođenje muzike pred publikom posebno je pravo autora (član 25).

Pošto nijedan lokal ne može da pregovara sa hiljadama kompozitora, izvođača i diskografskih kuća, ova prava se u praksi ostvaruju preko organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava. To su neprofitna udruženja specijalizovana za određene vrste prava (član 152). Za istu vrstu prava na istoj vrsti dela dozvolu za rad može dobiti samo jedna organizacija (član 157). Dozvolu izdaje Zavod za intelektualnu svojinu na pet godina, a Zavod i nadzire rad organizacija (čl. 160 i 188).

Za pojedina prava zakon propisuje obavezno kolektivno ostvarivanje, između ostalog za naknade izvođača i proizvođača fonograma (član 150). Organizacija je dužna da sa svakim zainteresovanim korisnikom zaključi ugovor pod ravnopravnim i primerenim uslovima (član 183) i da na zahtev pruži obaveštenje o svom repertoaru (član 181). Korisnik je dužan da organizaciji u roku od 15 dana od početka korišćenja dostavi podatke koji su važni za obračun naknade i da tokom kontrole omogući uvid u njih (član 187).

U pripremi je i novi zakon o autorskom i srodnim pravima: javna rasprava o nacrtu održana je u martu i aprilu 2026. godine. Do njegovog donošenja primenjuje se postojeći zakon.

Autorska i srodna prava: ko šta naplaćuje

U svakom snimku muzike postoje dve grupe prava:

• Autorsko pravo na kompoziciju i tekst. Pripada kompozitorima, autorima teksta i njihovim izdavačima i predstavlja isključivo pravo (čl. 32 i 33).
• Srodna prava izvođača, odnosno pevača i muzičara, i proizvođača fonograma, odnosno diskografskih kuća. Za javno saopštavanje izdatog snimka oni imaju pravo na naknadu (čl. 117 i 127). Tog prava se ne mogu odreći i mogu ga ostvariti samo preko organizacije za kolektivno ostvarivanje prava. Izdatim fonogramom zakon smatra i svaki snimak koji je dostupan na internetu tako da mu pojedinac može pristupiti kada i gde želi (član 127).

U Srbiji ova prava ostvaruju tri različite organizacije: organizacija koja zastupa autore muzike, organizacija koja zastupa izvođače i organizacija koja zastupa proizvođače fonograma. Zavod za intelektualnu svojinu objašnjava da ih ima više zato što zastupaju interese različitih ljudi.

Za izvođače i proizvođače fonograma zakon predviđa jedinstvenu naknadu. Dve organizacije ugovorom određuju da li je naplaćuje jedna od njih ili subjekt pod njihovom zajedničkom kontrolom, kao i kako se naplaćeni iznos deli (član 127). Jedinstvenu tarifu za ova prava obe organizacije zajednički dogovaraju sa reprezentativnim udruženjem korisnika (član 177). Naknada za autore naplaćuje se odvojeno, prema tarifi organizacije koja zastupa autore muzike.

U praksi zato treba računati na najmanje dve naplate: jednu za autore i jednu za izvođače i proizvođače fonograma. Organizacija koja zastupa autore muzike i sama na svom sajtu navodi da korisnik koji pušta snimljenu muziku plaća i njoj i organizaciji koja zastupa proizvođače fonograma.

Od čega zavisi visina naknade

Jedinstvena cena ne postoji. Visinu naknade određuje tarifa, opšti akt organizacije. Tarifa se utvrđuje pismenim sporazumom organizacije i reprezentativnog udruženja korisnika iz određene delatnosti. Ako sporazum ne bude postignut u roku od 60 dana, predlog tarife određuje upravni odbor organizacije, a saglasnost daje Zavod za intelektualnu svojinu (čl. 174, 176 i 201a). Tarife se objavljuju u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Za ugostiteljske objekte, prodavnice, tržne centre, smeštajne objekte i slične prostore, u kojima muzika nije nužna za delatnost već je samo korisna ili prijatna, zakon dozvoljava paušalnu naknadu (član 171). Pri njenom određivanju vodi se računa naročito o sledećem:

• Vrsta i način korišćenja: pozadinska muzika sa nosača zvuka, radio ili televizor, muzika uživo ili priredbe. Za izvođenje uživo i za priredbe postoje posebne tarife.
• Vrsta i veličina prostora: po pravilu površina u kvadratnim metrima koja je namenjena gostima, kupcima ili korisnicima usluga.
• Lokacija: mesto u kome se nalazi sedište korisnika.
• Trajanje i obim korišćenja i cene usluga korisnika.
• Delatnost: za ugostiteljske objekte postoji posebna tarifa, dok su prodavnice, hoteli i fitnes-centri obuhvaćeni opštom tarifom za javno saopštavanje.

Kada se zajedno koriste autorska dela i predmeti srodnih prava, tarife se određuju srazmerno (član 172), pa ćete naknadu za autore i naknadu za izvođače i proizvođače videti kao posebne stavke. U tarifama organizacije koja zastupa autore muzike iznosi se izražavaju u bodovima, a vrednost boda se periodično usklađuje posebnim odlukama, tako da se naknada menja i bez donošenja nove tarife. Ako se sa organizacijom sporite oko visine naknade, do pravosnažnog okončanja spora plaćate iznos po prethodno važećoj tarifi (član 187).

Zakon posebno propisuje da se naknada za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma u zanatskim radnjama ne plaća; ta odredba prestaje da se primenjuje danom pristupanja Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji (član 171a). Aktuelne tarife i iznose objavljuju same organizacije, a odgovor na pitanje da li se Vaša delatnost smatra zanatskom radnjom zavisi od propisa o zanatstvu.

Posledice korišćenja muzike bez dozvole

Zakon povredom prava smatra ne samo neovlašćeno korišćenje dela, već i neplaćanje naknade propisane zakonom (član 204). Tužbu mogu podneti nosioci prava, ali i organizacija za kolektivno ostvarivanje prava (član 204a), a postupak po takvoj tužbi je hitan (član 207). Tužbom se naročito može zahtevati (član 205):

• utvrđenje povrede i zabrana daljih povreda, pod pretnjom plaćanja primerenog novčanog iznosa;
• naknada imovinske i neimovinske štete;
• objavljivanje presude o trošku tuženog.

Pri određivanju naknade štete sud uzima u obzir sve okolnosti slučaja, uključujući izgubljenu dobit i dobit koju je štetnik ostvario povredom. Umesto toga sud može dosuditi paušalnu naknadu, koja ne može biti niža od uobičajene naknade koja bi bila plaćena da je korišćenje bilo zakonito (član 206). Na predlog nosioca prava sud može odrediti i privremene mere i obezbeđenje dokaza (čl. 210 i 211).

Za obaveze korisnika solidarno odgovaraju lice koje koristi muziku, vlasnik, držalac i zakupac prostora u kome se muzika pušta, kao i organizator aktivnosti (član 187). To je važno ako poslujete u zakupljenom prostoru ili izdajete prostor drugima.

Zakon predviđa i novčane kazne: za privredni prestup kada je reč o pravnim licima i odgovornim licima u njima, a za prekršaj kada je reč o preduzetnicima. Kazne su propisane, između ostalog, za neovlašćeno javno saopštavanje i za nedostavljanje podataka organizaciji u propisanom roku (čl. 215 i 216). Pored toga, Krivični zakonik u članu 199 propisuje krivično delo neovlašćenog iskorišćavanja autorskog dela ili predmeta srodnog prava, koje obuhvata i neovlašćeno javno saopštavanje. Za to delo predviđena je kazna zatvora, strožija ako je delo učinjeno u nameri pribavljanja imovinske koristi.

Kako funkcioniše direktno licenciran katalog

Nije svaka muzika deo repertoara neke organizacije za kolektivno ostvarivanje prava. Zakon dozvoljava da nosilac prava svoje pravo ostvaruje individualno ili kolektivno (član 150). Kada dobavljač muziku sam proizvede ili prava stekne neposredno od nosilaca prava, može Vam ugovorom ustupiti pravo na javno saopštavanje. Tada se govori o direktno licenciranoj muzici.

Presudno je šta takva licenca obuhvata:

• Obuhvata samo numere iz kataloga tog dobavljača, puštene preko njegovog servisa, na lokacijama navedenim u ugovoru.
• Ne obuhvata radio, televiziju, muziku uživo, DJ večeri, sopstvene plejliste sa servisa za striming ni bilo koji drugi izvor muzike u istom objektu. Za njih važe opšta pravila.

Dve zakonske odredbe treba imati u vidu. Prvo, u odnosima sa korisnicima postoji pretpostavka da organizacija ima ovlašćenje da deluje za račun svih domaćih i inostranih nosilaca prava u okviru svoje delatnosti. Nosilac prava koji sa organizacijom nije zaključio ugovor može je pismeno obavestiti da će svoja prava ostvarivati individualno, a organizacija je dužna da korisnike obavesti o imenima takvih nosilaca prava (član 180). Drugo, kod naknade izvođačima i proizvođačima fonograma takav izbor ne postoji: ona se ostvaruje isključivo kolektivno, bez obzira na to da li je nosilac prava član organizacije (čl. 117, 127 i 180). Kako se ta zakonska naknada primenjuje na direktno licenciran katalog, ne rešava sama licenca za javno saopštavanje. Zato svakog dobavljača muzike pitajte kako je to pitanje kod njega uređeno.

Važno je i da u svakom trenutku možete da pokažete šta se kod Vas pušta. Čuvajte ugovor ili potvrdu o licenci i podatke o katalogu, po mogućstvu u samom objektu, i vodite računa da se u licenciranim prostorima zaista pušta samo muzika iz tog kataloga. Organizacija je dužna da svakom korisniku pruži obaveštenje o svom repertoaru (član 181), pa se i kod nje može proveriti da li za određeno delo ostvaruje prava. Da li Vam je pored direktne licence potreban i ugovor sa organizacijom, zavisi od toga koja se još muzika pušta u Vašem objektu.

Mublic: katalog, plejer i licenca

Mublic isporučuje muziku za kafiće, restorane, prodavnice, hotele i teretane. Katalog je proizvela kompanija Mublic i nije deo repertoara nijedne organizacije za kolektivno ostvarivanje prava. Licenca za puštanje muzike u Vašem objektu uključena je u pretplatu.

• Atmosfera po meri: muzika prati Vašu delatnost i menja se tokom dana.
• Zasebne zone: sala, terasa ili prodajni prostor mogu imati svaki svoj plejer sa sopstvenom muzikom.
• Kada nestane interneta: plejer nastavlja da pušta unapred preuzete numere.
• Dokaz: za svaku lokaciju izdaje se potvrda o licenci koja se može proveriti putem QR koda.
• Najave: obaveštenja i ponude mogu se uklopiti u muziku kao najave u objektu.

Licenca obuhvata isključivo Mublic katalog. Radio, televizija, muzika uživo ili neki drugi muzički servis u Vašem objektu nisu obuhvaćeni.

Mublic možete isprobati sedam dana bez platne kartice: započnite probni period. Probni period služi za upoznavanje sa muzikom i plejerom; potvrda o licenci izdaje se uz plaćenu pretplatu. Cene su na stranici Cene, a podešavanje počinje na stranici Započnite.